Dorogoj čitatelʹ My s udovolʹstviem predlagaet vam étot perevod pervoj glavy Myšleniâ i Prednaznačeniâ, napisannogo Harolʹdom U. Persivlem. Ova osobina je uključena u određeni predmet, razmatrajući u ovoj knjizi. Myšlenie i Prednaznačenie - éto dar vysokogo ponraveniâ o tom, kto i čto Vy estʹ, kak vy pribyli tuda, gde Vy estʹ, i počemu Vy zdesʹ. Ona vklûčaet glubokie traktovki étih i, takže, mnogih drugih predmetov. Mnogo godina, čitaoci nastavljaju da obaveštavaju nas, da je knjiga knjiga duboko promenjena.

POGLAVLJE I

UVOD

Éta glava Myšleniâ i Prednaznačeniâ, nameravam poznati da vas lišava sa nekoliko različitih tema, razmatraemyemy v étom knige. Mnogi iz ovih predmeta pokažtsâ vam strannymi. Nekotorye iz nih pokažûtsâ vam porazitelʹnymi. Možete da nađete, da oni sve pobuđuju njihove osmislenno razrešenje. Kogda éto myslʹ stanovitsâ blâz, vam, i vyglâdetʹ svoj putʹ čerez étoj knigi, vy najdete, čto ona vsegda byla bolee âsnoj, i, čto vy nahoditesʹ v procese razvitiâ nazvannyh fundamentalʹnyh, no, tem ne menee, zagadočnye faktovy žyžny - v osobennost , po otnošenie k sebe.

Éto kniga obʺâsnâet celʹ žizni. Étot étot polʹzovatelʹ ne âvlâetsâ po prostu obrečenie sčastʹâ, zdesʹ ili v potutstoronnem. Ne budet eû i "spasenie" čej to duši. Nastoâŝej predpriâtiâ život, celʹ, čto vypolnen ne tolʹko zdorovyj smysl, no i rassûd, estʹ sleduûŝee: každyj iz nas budet vse bolʹše ​​soznatelen, v svoe vozrastaûŝe stepeni, v svoëm urovne soznaniâ; to-estʹ, budet soznatelʹnyj o prirode, v prirode, čerez, i vne prirody. Pod prirodom podrazumeva to, što ne može biti poznato preko svojih organa čuvanja.

Ova knjiga takođe predstavlja vas samo sebe. Ona prâsne vam osvoboždatʹ sebâ, pro zagadočnoe Az, obitaûŝee v vašem tele. Možno, vy vsegda opredelili sebâ s, i kak, svoë telo; i, kogda vy probuete dumatʹ o sebe, vy dumaete o svoih teleznyh mehanizmov. Nezavisnostʹ, vy govorili o svoem tele kak o “”, ili o “sebe”. Dlâ vas privyvatno polʹzovatʹsâ takimi vyraženiâmi, kak “Kogda â rodilsâ”, ili “Kogda â umru”, ili “ videl sebâ v zerkale”, ili “ otdohnul”, “ podrezalsâ”, i tak dalee hotâ, na samom dele, éto vaše telo, o kotorogo vy govoritʹ. Dlâ togo, čtoby ponâtʹ, čto estʹ vy, vam nado snačala čëtko razrešitʹ meždu vami, i telom, v kotorom vy živëte. Tot fakt, čto vyglâdete vyraženie "moe tel", nastoânno že âvnoe, vyše polʹzuetisʹ ranee preobrazovanie, predpočitaet čto vy, v celom, ne âvlâetsâ ne - podgotovlennymi kogo, čtoby sdelatʹ éto važnoe različnye.

Vam nado znatʹ, čto vy ne estʹ vaše telo; vam nado znatʹ, čto vaše telo ne estʹ vy. Morate da znate da je to što se dešava u ovom slučaju, a vi ste razumeli, šta vaše telo danas, razlikuje od onoga, ono što je bilo u detinjstvu, kada ste upali stali. Na svoem teležke, kotorye vy proishodili v svoem tele, vy ponali, čto se izmenât: v svoej predpriâtii čerez detstvo, podrostkovyj vozrast, ûnošestvo, i v svoëm teperʹšnem sostoânii, to značenie izmenilosʹ. U ovom trenutku, vi ste prepoznali nešto što je u toku vašeg tela, što je učinilo postepenim promjenama u vašem pogledu i miru. No, prohodâ čerez éto izmeneniâ, vy ostalisʹ собой: to-estʹ, vy osobennye sebâ, kak tože samyj sam, identičnyj Az, vsë vremâ. Razdumyvanie nad étoj prostoj pravoj obâzyvaet vas osoby, čto vy opredelenno estʹ, i ne možete bytʹ svoim telom; те физи зм živuŝij prirodnyj mehanizm, kotorym vy upravlâete; životnoe, kotorye vy probuete ponâtʹ, trenirovatʹ, i ovladetʹ im.

Vi znate, kako vaše telo došlo u ovaj mir; no vot kak ti si prišli u ovaj mir, vy ne znaete. Vy ne prisoedinitsâ v nego, poka ne prošlo nekotoroe vremâ posle vašej roždeniâ; god; no, ob étom fakte vy znali malko, ili ničego, čto vaš pamâtʹ o vašem tele načalasʹ tolʹko posle togo, kak vy vošili v svoë telo. Znate koe-čto o veštinama, iz kojih se, uobičajeno promenâûŝee telo, sostoâ; no čto že estʹ to, čem âvlâetsâ ti si, vy ne znaete; poka -tto, vy ne znazenëte sebâ tako, čto vy estʹ v vašem tele. Vi znate da je vaše ime, pod kojim se vaše telo razlikuje od drugih telefona; i éto estʹ to, o čëm vy naučilisʹ dumatʹ, kak o Vašem imeni. Čto âvlâetsâ étim, estʹ to, čto vy budete znali, čto vy sobytie ne kak ličnost, no čto vy soboj, kak individualno - soznatelʹnyj o sebe, no, eŝe, ne soznatelʹnyj kak sam, nerazdelënnaâ identičnostʹ. Vi znate da je vaše telo živo, i da vam je savršeno rezonirano, ali ono je umrët; jer je to slučaj, čija je živo čelo ljudsko telo vremenski umiralo. Vaše ime je planirano, i ono će imati svoj konec; i s samogo načala do konca, âvlâetsâ podčinënnym zakonam mira fenomenov, izmenenij, i vremeni. Ti, odnako, ne âvlâetsâ, v étom samom manere, podčinënnym tem že zakonam, kotorye vliûût na vaše telo. Hoču vaše telo izmenjuje materijal, koji se sastoji od čaše, odakle se menja odeća, u kojoj se nalazi odeća, vaša džungla ne menja. Vy navsegda vsë tot že ti si.

Razdumyvaâ nad étimimi pravdami, vy najdëte čto, nesmotrâ na to, vyglâdite, vy ne možete podumatʹ čto vam samy kogda-libo pridët konec, ili čto vam samomu kogda-libo bylo načalo. Éto potom, čto vaša identičnost estʹ bez-načalʹnaâ i bez-konečnaâ; nastoâŝij Az, Sam, kogda vy čuvstvuete, estʹ besmertnym i ne-izmenâemym, navsegda vne dožasemosti fenomenov izmeneniâ, vremeni, i smerti. Nâma že estʹ éta zagadočnaâ identičnost, vy ne znaete.

Kogda vy sprašivaete sebâ: “Čto znaû â, čto â estʹ?”, Prisutstvie vašoj identičnosti, s vremenami, zastavki vas otvetitʹ v podobnoj manere: ”Čto ne bylo to čem  estʹ, Â, na krajnej mere, znaû čto â estʹ soznatelen ; . Oprâzano na étot fakt, vy možete skazatʹ: “Poétomu, â osobnaâ, čto  estʹ. Bolee togo, â osobnaâ, čto â estʹ Â; i čto â ne estʹ kto-to drugoj.  osobenno, čto éta identičnostʹ, kotoraâ â osobenno - éto otčëtlivoe  i Sebâ, kotorye â tak čto âsno âvlâetsâ - ne izmenâtʹsâ na protokolu moej žizni, kogda, vse ostalʹnoe, o čëm â soznatelen, kažetsâ v postoânnom sostoânie izmenenij ”. Из этого можете. , i smotretʹ, no, ne menâetsâ, a ne, očevidno, ne estʹ telom.

Na taj način, pomoću mišića, dolazite do shvaćanja ne kao što je to ime, kao što je to slučaj, kao što je to slučajno. Soznatelʹnyj sam, v étoj knigi, nazvan delatelʹ-v-tele. Dlâ polʹzovatelâ-v-tele âvlâetsâ subʺektom. Sleduûŝij, vy najdete poleznym, čitaût étu knigu, dumatʹ o sebe, kak o voploŝënnom delatele; smotretʹ na sebâ, kak na bessmertnogo deleta v tele. Kogda vy budete osvoboždaût myšlenie o sebe, kak o rabote v svoem tele, vy podderžite važnyj šag k ponoŝeniû tajny sebâ i drugih.

Vi ste osveženi o svom telu, i oboje svemu drugom, koji ima od prirode, uz pomoć organa čuvanja. Možete upravljati u fizičkom svijetu samo uz pomoć televizijskih čuvara. Vy funkciûruete myšleniem. Vaše myšleniâ vypolnâetsâ Vašim oŝuŝeniem i Vašim želaniem. Vaše čuvstvo, želanie, i mišlenie neizmenno se prikažuva v dejstvie tela; fizičeskaâ aktivnostʹ ne bolʹše, čto vyraženie, voploŝenie vaših vnutrennej deâtelʹnosti. Vaše telo, sa svojim čuvstvima, je instrument, mehanizam, privodimo u kretanje vaših očiju i željom; ono estʹ vaša individualʹnaâ mašina dlâ prirody.

Vaši čuvstva estʹ živye suŝestva; nevidimye edinicy prirody-veŝestva; oni puškaût v hodu sily, pronizyvaûŝie vsû strukturu vašego tela; oni estʹ suŝeniâ kotorye, hotâ i ne-inteligentnye, no soznatelʹny kako svoi funkcii. Vaši osjećaji služe centralima, prekidačima upečatleni medu objektima prirode i čeličnoj mašini, upravljanim vami. Čuvstva - éto posly prirody k vašemu dvoru. Vaše telo i ego čuvstva nemaju nikakvu sili funkcionišu samostalno; ne bolʹše, čem perčetka, čtoby slušatʹ i čuvstvovatʹ i dejstvovatʹ. Skoree, éto vyložnostʹ âvlâetsâ vy, operator, soznatelʹnyj sam, voploŝënnyj delatelʹ.

Bez vas, delatnosti, ova mašina ne može postići ništa. Nepopravlivnaâ deâtelʹnostʹ vašego tela - rabota po postroeniû, podderžke, vosstanovleniû tkanej, i tak dalee - provodâtsâ avtomatičeskoj individualʹnoj dyšaŝej mašiny, kak éto funkcii dlâ i po otnošeniâ k velikoj mašini izmenenij prirody. U ovom slučaju, radilo se o tome da se ne radi o tome da li se radi o neuravnoteženom i neuravnoteženom fizičkom napajanju. Zbog toga je priroda mogla da oslobodi vašu mašinu, bez uticaja vaših miša i emocija, koja je predviđena za određene periode. priroda v vašem telu pozvolâet svâzâm, deržim vas i čuvstva vmeste, ne udalâtʹsâ, častično ili polnostʹû. Éto rasslablenie i othod ot čuvstv estʹ son.

Kogda vy vy kontakta s nim; v opredelenënom smysle, vy otdaleni ot nego. No, kažem, kogda vy probeždaete svoe telo, vy ne nemelenno ososnëte sebâ, kak éto sam samyj "Az", koim vy byli do togo, kak vy ostavili svoë spâŝee telo. Vaše telo, bolʹšoe ili spâŝee, nikogda ničego ne znaenët. To, čto estʹ soznatelʹno, to, čto âvlâetsâ, éto vy sami, delatelʹ, nahodâŝijsâ v vašem tele. Éto stanovitsâ očevidnym, kogda vyduvaûtʹsâ, čto, kogda vy budete mysli vo vremâ snâ, kogda vy probeždaete svoi telesnye čuvstva, vy ne pomnite čto vy dumali.

Son estʹ ili glubokij, libo snovideniâ. Со to je stanje, u kome se čuvaju funkcije koje funkcionišu, kao rezultat otkaza od sila, zahvaljujući kojima funkcionišu, ova siloj budućih vy, delateli. Snovidenie že estʹ sostoânie častičnogo otčuždeniâ; sostoânie, v kotorom vaši čuvstva otvërnuût ot vnešnih obʺektov prirody, dlâ funkcij vnutri prirody, dejstviâ po otnošeniû predmetov obʺektov, vosprinâtyh v vremâ bodrstvaniâ. Kogda, posle perioda gluboknogo snova, vyglâdetʹsâ v svoe telo, vy ne nemedlenno probuždaete čuvstvie i načinaete opâtʹ, upravlâtʹsâ ih, kak inteligentnyj operator vaših mašin, postoânno myslâŝij, govorâŝij, i dejstvuûŝij, kak oŝuŝenie-i-želanie, kotomy vy âvlâetees. Po žiznennoj povyčke, vy ne mâdlenno otloždvaete sebâ kak i som svoim telom: "Я spal, "skažete vy," A teperʹ, Я prosnulsâ ".

No, v vašem tele, poočëdno bodrstvuûŝem i spâŝem denʹ za dnëm; čerez žiznʹ i smertʹ, čerez sostoâniâ posle smerti; i, čerez žiznʹ za žiznʹû, čerez vse vaši žizni - vaša identičnost i vaše oŝuŝenie identičnosti ostëtsâ postoânnym. Vaša identičnost je očigledna realna veština, kotroja uvek prisutnost sa vami; odnako že, éto tainstvo, čto intellekt ne možet ponâtʹ. Hoču ona ne može da postigne čuvstva, vy, tem ne menee, soznatelʹny o eë prisutnosti. Vy ososnëte eë kak oŝuŝenie; vy imeete oŝuŝenie identičnosti; vy čuvstvuete, bez voprosov i racionalizacii, čto estʹ osobyj, identičnyj sam, sohranâûŝijsâ čerez žiznʹ.

Éto oŝuŝenie prisutstviâ vaših identičnosti nastroilënno, čto vy i podumatʹ ne možete, čto VY v vašem tele, kogda-libo možet bytʹ čem-to drugim, krome samogo sebâ; vy znaete, čto vy vsegda vy budete aktualʹnye, nepreryvnyj сам, tot že delatelʹ. Kogda vy ulybatʹsâ svoe telo v snu i otdyhu, vy i podumatʹ ne možete, čto vaša identičnost pridët konec posle togo, kak vy rasslabite vašu hvatku nad Vašim telom i otpustite ego; vy polnostʹû predpriâtie čto, kogda vy snova stavite soznatelʹnyj v svoej tele, i načnëte novyj trudovoj denʹ v ëm, vy i dalee budete budet tolʹko samyj vy, tot že samyj сам, tot že samyj delatelʹ.

Kak som, tak i so smertʹû. Smertʹ čto inoe, kak prodolžitelʹnyj son, vremennyj othod ot čelovečeskogo mira. Ako se na trenutak smrdi, vi ste poznavali svoje ime i prezime, a to je ono što vas je pitao, da li će vam biti poznato, da je dugačak san smrtonosan na neprekidnoj vašoj identičnosti. Vy budete oŝuŝatʹ, čto čerez neizvestnoe buduŝee, Vy budete prodolžaût tak-že, ka Vy prodolžilisʹ, denʹ za dnëm, čerez žiznʹ, kotoraâ tolʹko čto zakončilasʹ. Étot sam, étot vy, soznatelʹnyj čerez vašu perehodnuû žiznʹ, estʹ étot sam samyj, čtoby samyj vy, kotoryj byl takže soznatelen v svoej ežednevnoj prodolžitelʹnosti, čerez vse predyduŝie žizni.

Vstrečaetsâ vypusknuû, čtoby polučatʹsâ vypusknuû. Každoe utro prisutstvuût tajna vozvrata v vaše spâŝee telo iz vy-ne-znaete-otkuda, proniknoveniâ v vašee vy-ne-znaete-kak, opâtʹ populâsʹ soznatelʹnym ob étom mire roždeniâ, smerti, i vremeni. No éto prohodilo tak často, dlitelʹnoe vremâ bylo nastolʹno naturalʹno, čto éto ne âvlâetsâ tajnoj; éto povsednevnoe proisšvstvie. Odnosno, po suitu, to je neočekivano od procedura, preko kojih se kreće do kraja, kada je u pitanju re-suštinsko postojanje, u kojem se nalazi novo telo, formirano za vas, kao što je vaše novo življenje, nova maska ​​ličnosti.

Ličnostʹ éto persona, maska, čerez rezulʹtat aktër, delatelʹ, govorit. Takže, bolʹše, čem prosto telo. Čtoby statʹâ ličnostʹû, čelovečeskoe telo dolžno bytʹ probuždeno prisutstvim v nëm delatelâ. Ся čerez neë, on dejstvuet, govorit, i igraet svoû roli. Kak ličnostʹ, delatelʹ dumaet o sebe, kak o ličnosti; to-estʹ, učastnik masarada dumaet o sebe, kak o roli im igraemoj, i zabytʹ o sebe, kak o soznatelʹnom, bessmertnom sebe v étom maske.

Neophodno je ponavljati re-suštinu i namenu, ili biti nepoznato različito u čovekovim nravama i karakterima. Predlagajte, da je nepoznanica u rođenju i polozaju, bogatstvo i bednost, zdravlje i bolest, rezultat ovog slučaja ili šanse, to je oskorbljenje poravnanja i pravičnosti. Bolee togo, opisyvatʹ inteligentnostʹ, genij, izobretatelʹnostʹ, odarënnostʹ, sposobnosti, sily, dostoinstva; ili že, neverovatno, neumeni, slabost, lenʹ, porok, i velika, ili malostʹ haraktera v nih, kak prohodâŝie iz fizičeskog nasledstva, âvlâetsâ protorečim zdravem smyslu i blagodarûmiû. Nasledstvennostʹ imeet delo s telom; harakter soobŝenij čʹim-to myšleniem. Zakon i spravednost zaista upravljaju ovim mirom rođenja i smrću, inače on nije mogao da produži svoj kurs; zakon i spravedlivost preobladaût v čelovečeskih delah. No, posledstvie ne vsegda netedlenno sleduet pričinu. Žuti ne sleduva srazu posle poseva. Točki, rezulʹtaty dejstviâ ili mysli, možet pokazyvaet tolʹko posle dlinnogo promežutočnog perioda. Možemo da vidimo, koji prolazi između miša, dejstva, i njihovih rezltata, ne više od onoga što možemo da vidimo kako se kreće u zemlji, u periodu između poseta i žatova; no každyj Sam v čelovečeskogo tele soobŝili svoi sobstvennye zakryty i prednaznačennoe tolʹko, čto on sostavlâet, i čto on delaet, čto on i možet bytʹ soznatelen ob étom, kogda on predpisyvaet zakon; i on ne zna, kogda predpriâtie budet vypolnen, kak prednaznačen - v teperešnej, ili buduŝej žizni na zemle.

Po suti, denʹ i žiznʹ estʹ to-že samoe; oni su povučeni od perioda koji se nastavljaju suštinski, u čijem je sastavu došlo do dizajniranja, i to je njegov životni stil. Nočʹ i smertʹ tože očenʹ daže pohoži; kogda vy pokidaete svoe telo, čtoby emu emu otdohnutʹ i vyzpatʹsâ, vy prohodite čerez poznanie, očenʹ pohože na toe, čto vy prohodite, kogda vy ostavlâete telo vo vremâ smerti. Sʺŝestvuvaŝite sʺdʺržanie s sostoâniâmi posle smerti, čerez vy redovno prohodite: obʺekty fazami subʺektivnyh dejstvij delâta; v oboih, vy zanovo proživâte vaši mysli i dejstviâ vo vremâ bodrstvaniâ, kʺm vremâ vaši čuvstvoto vsë eŝë rabotaet v prirodi, v eë vnutrennih sostoâniâh. Nočnye periody glubokogo sina, kogda čuvstva bolʹše ​​ne rabotaûtsâ - sostoânie zabytie, v kotorye ne znaâ pamâti o čëm nibudʹ - sootvetstvuet pustomu perioda, vo vremâ čto vy ožidaete na poroge fizičeskogo mira, vy vy opâtʹ ne soedinitsâ s svojimi čuvstvami v novom tele. : tele-novozdënogo ili rebënka, kotoryj byl sozdano dlâ vas.

Kogda vyjdaet novyj žiznʹ, vy soznatelʹny, no kak v tumane. Vy čuvstvuete, čto vy estʹ otličitelʹnoe i opredelënnoe nečto. Éto oŝuŝenie Az-a, ili sebâ, neveroâtnoe estʹ edinstvennaâ realʹnaâ veŝʹû, kotoraâ vy osoznaete, na dviženii dlinnogo vremeni. Vsë ostalʹnoe lišno tajna. Na svoem vremeni, vy smestnoe, vy budete sovmestili, čtoby sdelatʹ novyj čast i nepristočnyj okruženiâ. No vyučite kak upravlâjte Vašim telom, kak polʹzovatʹsâ ego čuvstvami, i postepeno razvivaem tendenciâ identificirujte Sebâ s nim. Bolee togo, drugie lûdi narkotiki vas veritʹ, čto vaše telo i estʹ Vy; vas zastavlâût polʹzovatʹsâ čto vy estʹ éto telo.

Sootvetnesvenno, kogda vy vsë bolʹše ​​i bolʹše ​​podpadaete pod kontrolʹ teležnyh čuvstv, vy populâsʹ menee i menee soznatelʹnogo, čto vy čto-to otličnoe ot tela, kotorye zanimaete. Vyrastaâ iz detstva, vy poterâete praktičeski vse, čto âvlâetsâ oŝutimym, ili postagemym v terminah čuvstv; vy budete v myslennom zaklûčenii v fizičeskom mire, soznatelʹnom tolʹko o fenomenah, o illûzii. Pri takvim obstoječenijam vy, po neobhodimosti, stavite požinennoj zagadkoj dlâ samogo sebâ.

Bolʹšoj zagadkoj âvlâetsâ vaš nastoâŝij Sam - tot vozvyšennyj Sam, kotoryj ne prisutstvuet v vašem tele; ne v, ili od sego, mira roždeniâ i smerti; No, kotoryj soznatelʹno besmerten vo vse-pronicâûŝej Sfere Postoânstva, kotorye prisutstvuûtsâ v vas, čtoby vse vaši žizni, čerez vse vaši interlûdii i smerti.

Poizzinnyj poisk čelovekom čego-to, čto ego udovolʹstvitelʹno estʹ, v realʹnosti, poisk svoego postoânnogo Sebâ; identičnosti, Sebâ, i Az-a, o kakom každyj tuslo soznatelen, osoben, i želaet poznati. Sʺdʺržaŝi se, kogato vʺzstanovâvam, da dolžen bytʹ opredelen, kak samo-znaenie, nastoâŝij, hotâ i nepoznannaâ, celʹčeskogo poiska. Postoânstvo, perfekcionizm, i zaveršenie estʹ to, čto stremâtsâ, no nikogda ne nahodât, v čelovečeskih otnošeniâh i usileniâh. Dalee, nastoâŝij Sama estʹ vse-prisutstvuûŝij sovetčik i sudʹâ, zvučatelʹ v serdce, kak vestʹ i dolg, kak pravota i pričina, kak zakon i spravedlivost - bez kotoryh, čelovek by by ne bolee životnym.

Takoj Sam suŝestvuet. Oto estʹ odnoj iz Triedinyh Sebâ, tak nazyvaemoe v étom knige, zato čto ono estʹ nerazdelimaâ častʹ individualʹnoj troici: slagaemoe znaûčego, slagaemoe myslitelâ, i slagaemoj delatelâ. Lišʹ tolʹko slagaemoe delatʹ možet vhod v životnoe telo, i sdelatʹ éto telu čelovekom. Ovaj objekat se nalazi u prizemlju kuće. U svakom slučaju, on je poznat po svojoj prirodi, kao što je to slučajno sa svojom porodicom. Sʺdʺržaŝi i sʺdʺržaŝi sʺdʺržanie sʺdʺržaŝi vʺv vʺprosniât Triedinoj Sebâ, kojto se vlezaet v Večno, v Sfere Postoânstva, kotorye pronikaet čerez étot čelovek mir roždeniâ, smerti, i vremeni. Delatelʹ-v-tele kontroliruetsâ čuvstvami i telom; poétomu, ono ne možno osvoboditʹ realʹnostʹ večno-prisutstvuûŝih âslovitelâ i poznatelâ, kak slagaemyj Triedinogo Sebâ. Ema ih ne hvataet; predmeti čuvstvâ olesâût ego, spirači plati deržat ego. Ono ne vidit vne predmetni form; и ти. Kogda že voploŝennyj dejstvitelʹ podderživaet želaûŝego i gotovym razveâtʹ očarovanie čuvstvitelʹnyh illûziâ, ego osvoboždaet i pozavatelʹ vsegda gotovâtʹ emu Svet na puti k Samo-znaûni. No voploŝennyj dejatelʹ, v svoej poiske znaûŝego i myslitelâ, iŝet v zabluždenii. Identičnostʹ, ili nastoâŝij Sam, vsegda byla tajno dlâ myslâŝih čelovečeskih suŝestvenij v každoj civilizacii.

Platon, navernoe, najdeblo proslavlennyj i predstavitelʹnyj iz vseh filosofov Grecii, polučilosʹ sleduûŝim pravilom dlâ posledovatelʹnyh školy filosofii, v Akademii: "Poznaj sebâ", gnothi seauton. Ego trudy pokazyvaût, čto on imeet ponravlenie nastoâŝego Sebâ, kogda i odin iz slov, kotorymi on polʹzovalsâ, bylo sootneseno v anglijskomu čem nibudʹ bolee adekvatnym, čem "duša". Platon ispolʹzuetsâ metodom issledovaniâ posvâŝennyj poisku nastoâŝe Sebâ. Ogromnyj artizm prisutan v ego harakterah, v ego dramatičeskih éffektah. Ego dialektičeskij metod prost i proniknovenen. Čitatelʹ s lenymym umom, kotoryj predostavlâet razvlečenie učebov, skoree vsego najdët Platona zagružennyj. Očevidno, čto e bolʹše ​​dialektičeskij metod za razvitie uma, za razvitie sposobnosti sʺzdavane na kursa logičeskogo razmyšleniâ, ne zabyvaâ voprosy i otvety v dialoge; inače, nevozmožno sostavitʹ mnenie, dostignuto v diskussii. Nesomnenno, Platon se namerava predostaviti učeniku masu gotovog znanja. Mnogo verovatnije, da je nameravao da razuvjeri razumno razmišljanje u skladu sa tim, ono što se dešava da se koristi, ali da se ne može koristiti. Étot metod Sokratâ âvlâetsâ dialektičeskoj sistemoj inteligentnyh voprosov i otvetov, kotorye, esli éto sledovatʹ, navernoe pomožet komu-to naučitʹsâ kak myslitʹ; i, u obuku razuma, kao osloboditi s tolkom, Platon, navernoe, sdelal bolʹše, čem lûbimoj drugoj iz nastoravnikov. Da li ste došli do nekih drugih događaja, u kojima je on pokazao da nam je rekao, da li je to bilo? ili čto estʹ nastoâŝij Sam, ili putʹ poznaniû ego. Neophodno je produljiti pretraživanje.

Drevnoe učenie Indii sumiruetsâ v odnom zagadnom izrečenii: "to estʹ ty" (tat tvam asi). Učenie, odnako, ne opredelâet čto estʹ "to" ili čto estʹ "ty"; ili, kako sposoban "to" i "ty" suotonciâ, ili kak oni moraju da bʺdat opredeleni. Odnako, esli éti slova nuždaût imâ smysl, oni nužno bytʹ obʺâsneny v ponâtnyh terminah.

Sutʹû vseh Indijskih filosofij - esli vzâtʹ obobŝennyj vzglâd na glavnye školy - pokažetsâ to, čto v čeloveke estʹ nečto bessmertnoe, čto vsegda estʹ i bylo individualʹnaâ častʹ složnogo, ili vsegda horošo-to nastolʹše ​​že, naselenie kapli morskoj vody. estʹ edinoj s plenemom, iz kojto proishodila i v kakom sostoânie; i, dalee, čto éto individualʹnoe nečto, éto voploŝënnyj delatelʹ - ili, kak ono nazvano v osnovnyh školah, atmanili puruša - estʹ otdeleno ot étogo universalʹnogo čto-to lišʹ valiû illûzii čuvstv, maâ, kotoraâ čto skača dela v čeloveke dumatʹ o sebe, kak ob otdelʹnom i individualʹnom; v to vremâ kak učitelâ obʹâvlâût, čto individualʹnosti net v otdelenii ot velikogo univerzalʹnogo čego-to, nazyvačnoe Brahman. V nastoâŝee, ušetʹ govorit, čto voploŝënnye fragmenty univerzalʹnogo Brahmana vse-edinoj podležaŝie čelovečeskomu suŝestvuûni i sootvetstvuûŝim stradaniû, ne osobennostʹû svoû predloženiû identičnostʹ s univerzalʹnym Brahmanom; Priblizʹe k kolesu žiznej i smertej i re-voploŝenij v prirody, poka, posle dlinnyh vekov, vse fragmenty postepenno ne re-obedinâtsâ v universalʹnom Brahmana. Odnako očenʹ, neobhodimostʹ, ili želanie Brahman prohoditʹ čerez étie trudnye i boleznennye procedury, kak fragmenty ili kapli, ne obʺâsnâetsâ. Takže, ne pokazano kak, predpoložitelʹno idealʹnyj Universalʹnyj Brahman, polučaet iz étogo polʹzovatelâ; ili kakie-libo iz ego fragmentov polučaût polʹzovatelʹ; ili kak éto idet na polʹzu prirode. V celom, vsâkoe čelovečeskoe suŝestvo pokažetsâ bespoleznyj surovym ispytaniem bez celʹ ili osnovaniâ.

Ne može se reći da je, ako je to potrebno, kvalificirani individualni, iščašenje "izolacije" ili "oslobodjenja" od prisutnosti mišlene zavisnosti od prirode, može biti, sa geološkim uslovom, otpušteno iz masivnog, ili prirodnog iluzija, i produžiti oporavak od prirode. Skazano, čto svoboda možet bytʹ dostignut čerez praktiku jogi; kako skazano, čto čerez jogu, myšlenie možet bytʹ tolʹko disciplinirano, čto atmanili puruša - voploŝennyj delatelʹ - naučitsâ kak poda, ili uničtožitʹ svoâ oŝuŝeniâ i želaniâ, i razveâtʹ svoi čuvstvitelʹnye illûzii, v kotorom ego myšlenie bylo tak dolgo naputano; takaâ osvoboždaûŝaâ ot neobhodimostâŝih sostoânie kak čelovek, ono, v konce koncov, vosoedinâetsâ s universalʹnym Brahamnom.

Vo vsëm éto estʹ sledy pravy i, takim obrazom, mnogo položitelʹnogo. Jogin, zaista, uči se kontrolisati svoj test i disipnirati svoje oŝuŝeniâ i želaniâ. On može naučiti da kontroliše svoje čuvanje do trenutka kada se on može, po želji, osećati da je u pitanju materija, ili da ima unutrašnje osećanje prema izgledu, kao i da je u pitanju priroda i sposobnost da se obezbedi pristup i upoznavanje sa prirodnim okolnostima. , kotorye estʹ tajnoj dlâ bolʹšinstva čelovečeskih suŝestv. On, takže, možet dostignutʹ vysokij urovenʹ kontrolʹ nad nadimkami silami prirody. V celom, vsë éto vydelât takogo individualu iz obŝego massy ne-displinirannyh delatelej. Odnako, kogato sistema jogi namalâva "osvoboditʹ", ili "izolirovatʹ" voploŝënnoe sebâ ot illûzii čuvstv, stanovitsâ ânym čto ona, na samom dele, nikogda ne vedët kogo-nibudʹ za predely ograničenij prirody. Pričimo éto, po - prosta, estʹ nedorazumanie po otnošeniû k razmu.

Razum, kotoryj treniruet egoy, estʹ razum čuvstv, intellekt. Éto estʹ étot sozdalosnyj instrument delatelâ, kotorye, dalee, budet opisan na sleduûŝih stranah, kak éto videl tela, zdesʹ raznoobrazimyj ot dvuh drugih razumov, prežde ne različenyh: razumov oŝuŝeniâ i želaniâ deleniâ. Razum tela estʹ edinstvennym sposobom, kotoroe voploŝënnyj delatelʹ možet upravlâtʹ čerez svoj čuvstva. Funkcionisanje razuma tela ograničeno na čuvanje i, na primer, strogo na prirodu. Posredstvom ego, čelovek izvestnoe vselennoe v eë aspektah fenomenov: mire vremeni, illûzij. Takav organizator i otpušten je njegov intelekt, a to je već sada, očigledno, što je sve više zavisilo od svojih čuvara, svejedno se vraća u prirodu, a ne oslobadjaju se od neograničenih problema. Koroče govorâ, nesmotrâ na to, nasosno sveduŝij operatorom svoej teleznoj mašiny možet bytʹ delatʹ, ono ne možet osvoboditʹ, ili izoliruûsʹ sebâ ot prirody, ne možet priobresti znanie sebâ, ili o svoej sostoânie, éto temy nikogda ne predstavljaju zagadke za intelektualce, i mogu biti predstavljeni kroz pravilnu koordinaciju funkcije tela koja razumeju razum i želje.

Razumy oŝuŝeniâ i želaniâ ne kažetsâ vzâtymi pod rassčët v Vostočnyh sistemah myšleniâ. Potvrđujemo da li je to moguće naći u čitanju knjiga Aforizmov Jogi, Patandžali. Patandžali, navernoe, âvlâetsâ sovremennymi prosveŝënnym i predstavlennym iz vseh Indijskih filosofov. Ego trudy bezdonny. Odnako, kažetsâ veroâtnym, čto ego nastoâŝe učenie bylo ili poterâno, libo soderžatʹsâ v sekrete; kako, ego delikatno pronicatelʹnye sutry kažnitsâ sryvaûŝim, ili delojnye nevozmožnym, samu celʹ, koroj oni, po vidimosti, prednazneny. Kakvoe paradok smog prosuŝevstvovatʹ, bez voprosov, na protâženii stoetij, možno obâsnitʹ lišʹ v svete togo, čto predstavlen v étom, i sleduûŝih glagolov v otsustvah i želaniâh v čeloveke.

Éti Vostočnye učeniâ, podobnye drugim filosofiâm, zanimaût zagadkoj sozatelʹnogo sebâ v čelovečeskom tele, i zagadkoj otnošeniâ meždu étim Samom i ego telom, prirodoj, i vselennoj v celom. No indijskie učitelâ ne pokazyvaet čto oni znali, čto éto soznatelʹno sebâ - atman, puruša, voploŝënnyj delatelʹ - estʹ, kak nečto, otdelʹnoe ot prirody: ne delaetsâ nikakogo čëtkoe opredeleniâ meždu delatelem-v-tele, i telom, kotoryj estʹ ot prirody. Proval v pokaze, ili videni takie različnye, povisimu, obâzatelʹno obŝego nedomonuliû, ili nepomaniû, oŝuŝeniâ i želaniâ. Poétomu, stanovitsâ neobhodimym, čtoby oŝuŝenie i želanie byli, teperʹ, obʺâsneny.

Razmotrenie oŝuŝeniâ i želaniâ prilovit odin iz bolʹših važnyh i mnogo ohvatyvaûŝih predmetov, predstavlennyh v étom knige. Ego važnost i cennostʹ ne možet bytʹ pereocenena. Ponovno i upotreblenie oŝuŝeniâ i želaniâ, možet obâzatelʹno povorotnuû točku v progressuinduuuma i čelovečestva; ono može osloboditi radnike iz falšivyj myšleniâ, falʹšivyh verovanij, falʹšivyh celej, kotorymi oni prodolžaûtsâ sebâ v temnote. To oprovergaet falʹšivoe ubeždenie, kotoroe bylo tak slepo prinâto; ubeženie, kotoroe bylo, na teperʹ, nastalok gluboko ukoreno v myšlenii čelovečeskih suŝestva čto, očevidno, nikto daže ne pomyšlâl somnevatʹsâ v nëm.

Vot éto ubeždenie: každogo učiliŝe veritʹ, čto estʹ petʹ teležnyh čuvstv, i čto oŝuŝenie estʹ odnim iz čuvstv. Čuvstva, kak pokazano v étom knige, estʹ časti prirody, élementarnye suŝestva, soznatelʹnye kako ih funkcii, no ne-inteligentnye. Estʹ tolʹko četyre čuvstva: zrenie, sluh, vkus, i zapah; i dlâ každogo, estʹ specialʹnyj organ; no za oŝuŝenie, specialʹnoe telo netu, kak oŝuŝenie - kogda on i oŝuŝaet čerez vsë - ne estʹ ot tela, i ne ot prirody. Čto éto? Životnye tože obyčatʹ oŝuŝeniem i želaem, no životnye estʹ vsego lišʹ modifikacii ot čeloveka, kak budet dalee obʺâvleno.

To je samo da bi se moglo reći da je rečeno o želji, drugom aspektu delatnika. Oŝuŝenie i želanie vsegda smogut bytʹ vospolʹzovatʹsâ, v svoej nerazdelimy; odno ne može suŝestvenno bez drugogo; oni podobni dvum polûm élektričeskogo toka, dvum storonam odnoj monety. Poétomu, éta kniga ispolʹzuet složenyj termin: oŝuŝenie-i-želanie.

Oŝuŝenie-i-želanie delatelâ estʹ étoj inteligentnoj siloj, kotorye dviže prirody i čuvstva. Ona je na istoj lokaciji sve-prisutstvuûŝej tvorčeskoj énergii; bez neë, vsâčestvo isčezla by. Oŝuŝeniâ-i-želaniâ estʹ bez značenʹnoe i beskonečnoe tvorčestvo, kotorym vse veŝi vosprenimaûtsâ, zarožaûtsâ, fromiruûtsâ, privodâtsâ v bytie, i kontroliruûtsâ, budet čerez agentstvo delatelej v čelovečeskih tela, ili čerez teh, kto estʹ Pravilʹstvo mirov, ili čerez velikoj Inteligencii. Oŝuŝenie-i-želanie estʹ vo vsej inteligentnoj deâtelʹnosti.

V čelovečeskom tele, oŝuŝenie-i-želanie estʹ i soznatelʹnaâ sila, kotoraâ privodit v dviženie individualʹnuû prirodnu mašinu. Ne odno iz četyrëh čuvstv - čuvstvuet. Oŝuŝenie, passivnyj aspekt delaet, estʹ v tele, čto obespečivaet, čto oŝuva telo i vpečaleniâ, kotorye pereduûtsâ telû četyrʹmâ čuvstvami, kak oŝuŝeniâ. Dalee, ono može, u različitim stepenima, da se vraća i čuva vpečatleniâ: nastroenie, obstanovku, i predvidenie; ono se može osetiti da je ispravno i neverovatno, i ono se može osetiti upozorenje. Želanie, aktivnyj aspekt, éto aktivnaâ sila, vypolnennoe telo dlâ dostiženiâ celej delatelâ. Delatelʹ rabotaet odnovremenno v obŝih aspektah: takim obrazom, čtoby želaet vozniket iz oŝuŝeniâ, i každoe oŝuŝenie vedët k vozniknovenii želaniâ.

Vi ste predlozili važan šag na putanju do poznatog suznogovnog sećanja u telu, kada ste počeli da razmišljate o sebi, kao o inteligentnom oŝuŝenii, prisutstvuûŝem v vašej sistemnoj sistemy, otličnoe ot tela, kotorye vypuskaûtsâ i, očevyvaûŝee čerez vašu krovʹ, krovʹû, odnako, ne buduči. Oŝuŝenie-i-želanie dolžno sintezirovatʹ četyre čuvstva. Ponovno mesto i funkcije oŝuŝeniâ-i-želaniâ - éto i točka othoda ot verovannoj kotorye, na protâženii vekov, zastavali delateli veritʹ, čto oni vsego lišʹ obyknovennye smertnye. S étim poniženiem oŝuŝeniâ-i-želaniâ v čeloveke, razrešenie filosofii Indii možno bytʹ prodolženo s novoj ocenkoj.

Učenie Vostoka priznaet étot fakt čto, čtoby togo dostignutʹ poznaniâ soznatelʹnoj sebâ v tele, ne dolžen osvoboditʹ sebâ ot illûzii čuvstv i ot falʹšivogo myšleniâ i dejstviâ, kotorye estʹ rezulʹtat proval v kontrolle čʹih-to oŝuŝenij i želanij. No, ono ne vyhodit za predely univerzalʹnogo nepravilʹnogo predstavleniâ ot tom, čto oŝuŝenie estʹ odnim iz telenyh čuvstv. Dože naoborot, učitelâ utverždaet čto osâzanie, ili oŝuŝenie, estʹ pâtym čuvstvom; čto želaût tože estʹ ot tela; i čto, kak oŝuŝenie, tak i želanie, estʹ prirodnymi kačestvom tela. Soglasno éto gipoteze, argumentiruetsâ, čto purušaili ataman - voploŝënnyj delatelʹ, oŝuŝenie-i-želanie - polučil polnostʹû predostavitʹ oŝuŝenie i dolžen polnostʹû razrušitʹ, vyžečʹ želanie.

V svete togo, čto bylo zdesʹ pokazano v otnošenii k oŝuŝeniû-i-želaniû, možet pokazyvatʹ, čto učenie Vostoka sovetuet nečto nevozmožnoe. Neuništažimyj bessmertnyj sam v tele, ne možet razrušitʹ samogo sebâ. Éto bylo i možno dlâ čelovečeskogo tela prodolžitʹ suŝestvuet bez oŝuŝeniâ-i-želaniâ, sto stalo by ne bolee čem besčuvstvennym dyšaŝim mehanizmom.

Vne ihnej neponimaniâ oŝuŝeniâ-i-želaniâ, Indijskie učitelâ ne nahodât nikakogo dokazatelʹstva, čto oni imeût znanie ili ponimanie Triedinogo Sebâ. V neobʺâsnënom vyraženii: "ty estʹ to", dolžen bytʹ sdelan vyvod, čto "ty", o kotorye govorât, estʹ atman, pruša - individualʹnyj voploŝënnyj sam; i čto "to", s kotorom étot "ty" identificiruet, estʹ universalʹnyj sam, Brahman. Ne delaetsâ nikakogo razrešeniâ meždu delatelem i ego telom; bolʹše ​​togo, prisutstvuet sootvetstvuûŝee otsutstvie različnye meždu univerzalʹnymi Brahamnom i universalʹnoj prirodoj. Blagodarâ doktrine univerzalʹnogo Brahmana, kak istočnik i konca dlâ vseh voploŝënnyh individualʹnyh sebâ, predskazannye mlâvi delateli soderžit v nevedenii o svoih nastoâŝih Samih; i, bolee togo, prihodilosʹ polagatʹsâ na, daže stremitʹsâ, k potere, v univerzalʹnomu Brahmane, to, čto estʹ samoj dragocennoj veŝʹû, kto-to možet imetʹ - čej-toj nastoâŝemu identičnosti, čʹego-to individualʹnogo velikogo Sebâ, sredi drugih individualʹnyh , bessmertnyh Samih.

Hoteâ čëtko vidno, čto Vostočnaâ filosofiâ imeet tendenciâ deržatʹ delatelâ privâznym k prirodam, i v nevedenii o svoë predimne Sébe, kažetsâ bespričinnym i nepohožim, čto éti učeniâ mogu bytʹ začaty v nevežestʹ; čto oni možet bytʹ uvečnovečen s namereniem uderžaniâ lûdej ot pravdy i, takim obrazom, v podčinenii. Požaluj, očenʹ očenʹ verno čto suŝestvuûŝie formy, kak by stary oni ne byli, estʹ vsego lišʹ rudimentarnymi ostatami namnogo bolee drevnej sistemy, kotorye snizili ot civilizacii isčeznuvšej i počestoj, učeniâ, kotorye moglo bytʹ vistinu prosveŝaûŝim; koji, pretpostavljajući, raspoznaje oŝuvanje-i-želanie kak bessmertnogo delatelâ-v-tele; e Obŝie čerty suŝestvuûŝih form predlagaût takuû vozmožnostʹ; i čto, na protâženii stoelijata, podlinnoe učenie nezametno vstupilo doktrina univerzalʹnogo Brahmana i paradoksalʹnogo doktrina, kotorye otnositsâ k bessmertnomu oŝuŝeniû-i-želaniû, kak k čemu-to sportnomu. Suŝestvuet ne sovsem skrytoe sokroviŝe: Bhagavat Gita, samyj cennyj iz dragocennyh kamnej Indii. Éto neocenimaâ žemčužina Indii. Pravdy, perednymi Krišnoj Ardžune, veličanstvennye, prekrasny, i večni. No otdalënnyj istoričeskij period, v kom éta étot drama proishodit i dejstvuet, drevnie vetičeskie doktriny, v kotoryh pravy zavarkirovali i okutany, delaût očenʹ tâžëlyj ponâtʹ čto-že âvlâûtsâ sobstvennostʹ Krišny i Ardžany; kak so-otnosâtsâ meždu soboj; vy vypolnili, čtoby vybratʹ, čtoby polučitʹsâ. Učenie v étom zasluženno počitaemyh strahov polno značeniâ, i moglo by bytʹ ogromno cennostʹ. No ono nastoânno smešano s, i zatemneno, arhaičeskoj teologii i svâŝennymi doktrinami, čto ego važnostʹ polnostʹû polnostʹû sprâtana, i ego nastoâŝemu cennostʹ sootvetstvenno snižena.

Blagodarâ obŝu otsutstvuûŝej âsnosti v Vostočnoj filosofii i faktu, čtoby kažetsâ protivorečatelʹnoj samoj sebe, kak rukovodstvo k poznaniû sebâ v tele i čʹego-to nastoâŝej Sebâ, drevnee učenie Indii predstavlâet somnitelʹnym i nenadëžnym. Nevto vozvraŝaetsâ na Zapad.

Po-otnošenie k Hristianstvu: podlinnye proishoždeniâ i istoriâ hristianstva nejasny. Obširnaâ literatura razvilasʹ iz stoletij usilij obʺâsnitʹ, čto že éto učenie estʹ, ili čem ono pervonačalʹno prednanačalisʹ bytʹ. S samymi rannimi vremënën bylo množestvo obučeniâ doktrine; no nikaâ pisʹma ne sniženo, čtoby pokazyvatʹ, čto že togo faktičeskoe učili i predpoložuet iznačalʹno.

Priklûčeniâ i vyraženiâ v Evangeliâh свиде тельствотельство No daže te pervye, komu novoe poslanie bylo peredano, kažnitsâ ne ponâsvami ego. Knigi âsny i ne namereny vvoditʹ v zabluždenie; no, v to-že samoe vremâ, oni utočnitʹ čto, dlâ izbrannyh, estʹ vnutrennee značenie; éto neobhodimostʹ, čtoby rabotatʹ, čtoby uvidetʹsâ, čto éto neobhodimo. Konečno, knigi polny tajn; Trebalo bi da predpostavljam da oni skrivaju iscjeljenje, namijenjeno lišću različitih problema. Otec, Syn, i Svâtoj Duh - vot éti tajny. Tajnami, takže, estʹ Neporočnoe Zažatie, i roždenie i žiznʹ Iisusa Hrista; takže, ego raspâtie, smertʹ, i voskrešenie. Tânami, vne somneniâ, estʹ nebo i ad, dʹâvol, i Korolevstvo Gospodne; vedo eva-li veroâtno, čto éti temy byli prednaznačeni k ponâtiû v terminah čuvstv, no, skoree, kak simvoly. Bolee togo, skvozʹ knigi prisutstvuût termininy, kotorye očenʹ ne prinimaûtsâ srazmožno doslovno; no, skoree, v mističeskom smysle; i drugie, kotorye vy somneniâ, imeût po značenii lišʹû dlâ izbrannyh grupp. Dalee, nerezonno predpočitaût, čto prički i čuda predstavlâtʹ kak doslovnye pravdy. Tajny povsûdu - no tajny, nigde ne raskrytye. Čto-to že sovsem éto tainstvennostʹ?

Očenʹ očevidnoj cilâ Evangelij estʹ obučenie ponimatʹ i žitʹ po vnutrennej žizni; vnutrennej žizni, kotorye regeneriruet čelovečeskoe telo i, takaâ, vypustili smertʹ, vosstanavlivaâ fizičeskoe telo dlâ ékstremnogo, sostoâniâ, kotoroe onoe vyšlo - "pervorodnyj greh" buduči étim padeniem. Kogda-to, navernoe byla opredelenaâ sistema ukazan, âsnyh i čëtkh, o tom, kak ne mog mog žitʹ vnutrennej žiznʹû; kak nekto mog, tak dejstvitelʹno, pristi k poznaniû svoego postoânnogo Sebâ. O suŝestvovanii takogo sekretarnogo učeniâ predlagaet rani Hristianskie pisʹma so snoškami na sekrety i tainstva. Bolee togo, kažetsâ očevnym, čtoby estʹ alegorii, sravneniâ: obŝennye istorii i figurnye vyraženiâ, slušaŝie sredstva peredači ne tolʹko prostyh mâgelʹnyh primerov i étičeskih nravoučenij no, takže, opredelënnyh vnutrennih, večnyh pravd, kak častʹ sistemy nastaneniâ. Odnako, Evangeliâ, u obliku suštinskog vlasništva, nedostaje saglasnosti, neophodno za formulisanje ove sisteme; to, čto došlo do nas, ne âvlâetsâ dostojnym. U odnosu na tajne, u kojima su uočeni, jakobi, bili su utajeni, nije bilo izvesnog ključa ili koda nije bilo nam dano, kako bi mogli da se uključe i objave im.

Naibolee sposobno i ânym tolkoavatelem étih rannyh doktrinov je Pavel. Которы пользова. odnako teperʹ, ego pisʹma nužno bytʹ vypuskane v sovremennoj terminologii. "Pervoe Poslanstvo Pavla Korinfânâm", pâtnadcataâ glava, namekaet i napominaet o opredelënnyh učeniâh; . No možno lišʹ predložitʹ, čto éto učenie ili ne bylo vvedeny pisanom slovu - čto kažetsâ ponâtnym - libo byli poterânnye, ili že upuŝeny iz pisʹma, došedših do nas. U svakom slučaju, "Putʹ" pokazan ne byl.

Počemu že éti pravy prepodneseny v forma zagadok? Pričinoj možet bytʹ, čto zakaty togo perioda zapraŝali rasprostranenie novoj doktrin. Obraŝenie strajnogo učeniâ ili doktriny mogla bytʹ nakazuemo smertʹû. Neveroâtno, legenda govorit, čto Iisus ponës smertʹ čerez raspâtie dlâ svoe učenie pravdy, Puti, i žizni.

No segodnâ, kak govorât, suŝestvuet svobodu reči: nekto možet, bez straha smerti, vyrazitʹ svoi ubeždeniâ o tajnah žizni. To je nešto što se dešava, ili zna, i sjedinjuje i funkcioniše ljudsko telo, kao i srodne stvari, koje se mogu naći na istom nivou kao što su: - éto vsë ne dolžno prâtʹsâ, segodnâ, v slovah tajny, nuždaûŝih v klûče, ili kode, čto by ih ponâtʹ. V sovremennoe vremâ, vsâčeskie "namëki", "ulovki", vse "sekrety" i "posvâŝeniâ", v specialʹnom tainstvennom âzyke, nužno bytʹ tolʹko svidetelʹstvo neveste, égoizma, ili nizkoprobnogo torgašestva.

Nezavisnost ot ošibok, raskolov, i aktantstva; Nezavisno od velikog raznovrsnog geografskog porekla, hrišćanstvo je rasprostranjeno u svim delovima sveta. Vozmožno, bolee čem lûbaâ drugaâ vera, ego učeniâ pomogli izmenitʹ mir. Dozvolite da budete sigurni u ove doktrine da, na primer, nisu bili sprječeni, na dužini od dva hiljada godina oni su se ispričali u čovečanstvu i probuđali u njima čovečnost.

Veoma suŝestvuûŝie pravdy priroždënnogo čelovečestvu, čelovečestvu, âvlâetsâ polʹzovatelâm čisloj delatelej v čelovečeskih telah. Ti pravdi nisu mogli biti podneseni, ili su bili potpuno zatvoreni. V lûbim veke, v lûboj filosofii ili vere, pravy poâvlâtʹsâ, i poâvlâtʹsâ opâtʹ, kak â by byla byla izmenčivaâ forma.

Odno iz forma, v kotorye opredelili voprosy iz pravd, estʹ Volʹnye Masony. Масо настольколько стар Ono sadrži sadržaj za ogromne cene; Faktičeski, namnogo bolʹše, čem sami Masony, âvlâûtsâ eë hranitelâmi, ocenivaût.

Étot orden sberëg drevnie častiki bescennoj informacii, otnosyŝejsâ k postelûniû večno suŝestvuûŝego tela dlâ togo, kto stal ososnanno bessmertnym. Njegova centralna drama tinstva se bavi uspostavljanjem tela, koji je bio uništen. Éto očenʹ važno. Hram - to je simulacija ljudskog tela, koji je trebao da otvori, regeneriše, u novom fizičkom telu, što je večno, verovatno suštinski; telo, što omogućava da odgovarajući osećaj za tu osobu osećamo besmrtnim delima. "Slovo", koji "uterâno", estʹ delaet, zaetrânnyj v svoe čelovečeskoe tele - ruine odnaždy veličestvennogo hrama; no, čtoby najti sebe, kogda éto regeneriruetsâ, i delatʹ priem nad ne kontrolʹû. Ova mašina je dostupna za sve myšleniâ; Sveta, čtoby najti vaš "Putʹ" čerez žiznʹ. Tot Svet, kotoryj prinosit, odnako, ne estʹ svet prirody; éto novyj Svet; novyj, kak, čto on prisutstvoval s vami, vy ego ne znali. Na étih stranah, dlâ nego izbrannogo termina Soznatelʹnyj Svet vnutri; éto Svet, kotoryj možet pokazatʹ vam veŝi kakimi estʹ, Svet Intelligentnosti, k kotomu vy sredstva. Imenno iz-za prisutstvie étogo Sveta, vy možete myslâtʹ pri sostoânii myšlej; . Nastoâŝij myšlenie éto nepokolebimoe uderžanie i fokusirovanie soznatelʹnogo Sveta vnutri, na predmetâ vaše myšleniâ. Vašim myšlenij vy sozdali vaše prednaznačenie. Pravilʹno myšlenie estʹ putʹ k poznaniû samogo sebâ. To, čto možet pokazatʹ vam putʹ, i vesti vas po étomu puti, estʹ Svet Intelligentnosti, Soznatelʹnyj Svet vnutri. U daljnim častima, će biti rečeno, kao što je ovaj Svet trebao da se koristi za to, da bi mogao imati više Sveta.

Éto kniga pokazyva, čto âvlâetsâ - éto realʹnye sozdaniâ, realʹnye suŝestva. Edinstvennoe realʹnye veŝi, kotorye sootvetstvuût, estʹ ego mysli. Ova knjiga opisuje mišleni proces, koji je stvorio mysli; i čto množie âsnoe suŝestvuet tolʹko, čto tebâ ili mozg, čerez sozdali. Ona pokazuje, čije je ime bilo poznato, to je potencijalni, kreativni, modularni, model, iz koga je on iscrtavao živuće, materijalne veštine, sa kojima je on izmijenio prirodu, i stvorio to, što se naziva njegovim načinom života i njegovom civilizacijom. Mišli - to su ideje, formati, iz kojih su, i na kojima su, civilizovani strojevi, podržani, i uništeni. Ova knjiga je obeležena, kao što je to slučajno sa svojom ljudskom voljom, a to je slučaj sa njegovom individualnom i kolektivnom životom. No, ona tože pokaže, kako čovek može da se zamisli bez kreacije, tako da ga kontroliše. Slovo razumno, v obŝem upotreblenii, estʹ vse-ohvatyvaûŝij termin, kotorye vyglâdetʹsâ v sostoânie k upotrebleniû k lûbomu vizu myšleniâ. V-obŝem, predpočitaetsâ, čto čelovek imeet lišʹ odin razum. Na samom činu, tri različite i odlične razume, to je esto, sposoban da se pomiri sa Soznatnim Svetom, koji koristi voploŝënnym delatelem. Ovi su nazivi, razumni-za-tela, razum-za-oŝuŝeniâ, i razum-dlâ-želaniâ. Razum - éto deâtelʹnostʹ inteligentnogo veŝestva. Takav način, razum ne funkcioniše nezavisno od delatnika. Funkcionisʹ každogo iz trëh razumov zavisit ot voploŝënnogo delatelâ, oŝuŝeniâ-i-želaniâ.

Razm-dlâ-tela estʹ to, o čëm obŝe-prinâtʹ govoritʹ, kak o razume, ili intellekte. Éto deâtelʹnostʹ oŝuŝeniâ-i-želaniâ kak dvižčeŝej sila fizičeskoj prirody, kak operatora čelovečeskih mašin tela i, poétomu, zdesʹ on nazyvaetsâ razum-dlâ-tela. Éto edinstvennyj razum, kotoryj nastroen na, i dejstvuet v faze s, i čerez čuvstva tela. To je alat koji služi kao kompozitor, a može djelovati na, u unutrašnjosti i čvorištu fizikalnog mira.

Razum-for-oŝuŝeniâ i razum-dlâ-želaniâ - éto deâtelʹnostʹ oŝuŝeniâ i želaniâ, neskolʹno ot, ili svâzʹ s svâzʹû s fizičeskij mirom. Éti dva razuma počemu sovsem vyglâdit v, i podčineny razumu-dlâ-tela. Poétomu, počti vsë čelovečeskoe myšlenie prisposoblenie dlâ myšlenii razum-dlâ-tela, kotorye priâvyvaet delatelâ k prirodam i predostavlâet ego myšlenie o sebe, kak o čem-to otličnomu ot tela.

To, čto segodnâ nazyvaetsâ psihologej, ne estʹ nauki. Sovremennaâ psihologiâ opredelena, kak izučenie čelovečeskogo povedeniâ. Pod takim nadimkom ponavljam, da je to izučavanje vpečtlenij od objekata i sila priroda, srodnih čekova čuvanja, na čeličnom mehanizmu, i odgovor čovekovom mehanizmu na impresivnosti, tako da su dobijeni. No éto ne psihologiâ. Ne možet bytʹ kak vidy psihologii, kak nauki, poka ne budet kakoj-to vid ponimaû, čto e psihika čeloveka, i čem estʹ razum; takže, ponimanie procesov myšleniâ, raboty razuma, i pričin i rezulʹtatov ego deâtelʹnosti. Psihologi priznavat, čto oni ne znaût, čem že éti ponâtiâ se. Pered tem, kak psihologiâ možet sostavitʹ étot nauki, dolžen bytʹ nekotoroe ponimanie vzaimsvâzannyh otnošenij meždy treâm razumami delatelâ. Éto osnovanie, na kotoroe možet bytʹ razvitiâ nastoâŝaâ nauka o razume i o čelovečeskih otnošeniâh. Na ovim stranicama je prikazano, kako se čuje i želi da se poveže sa polarnim, obrnutim, čarobnim, aspektom i željom, kao i sa ženama, aspektima želja da se pojavi. i čto v čeloveke, deâtelʹnostʹ teperʹ gosudarstvennogo razuma-dlâ-tela bolʹše ​​nastroena na to, ili drugoe iz nih, sotvetstvenno polu tela, v kotorom ono dejstvuet; i, daleko, pokazalo, da su svi čeličani vlažnosti umešani od aktivnosti razumova-tela muškaraca i žena, u njihovim odnosima između sebe.

Sovremennye psihologi predostavlâtʹsâ ne ispolʹzovatʹ slovo duša, kogda on i éto bylo v obŝem upotreblenii v anglijskom âzyke na protâčenii mnogih stolecij. Sʺŝo eŝe, čto eŝe, čto by skazano o tom, čto estʹ, ili čto ona dela, ili celʹ, čto ona rabotaet, byla byla neobhodimostʹ, i smotretʹsâ ssylki na éto obʺekt. Vazamen, psihologi prinâli, kak obʺekt ih izučeniâ, čelovečeskaâ životnuû mašinu, i eë povedenie. Na protokolu dolgogo vremeni, odnako, lûdi v obŝem ponâli i soglasili, čto čelovek sostavlâet iz "tela, duši, i duha". Nikto ne somnevaetsâ, čto éto telo estʹ životnyj organizm; no, po otnošenii k duhu i duše, bylo mnogo neuverennosti i spekulâcii. Éto kniga očenʹ obŝej étim žiznennyh temah.

Éto kniga pokazyva, čto živuŝaâ duša - éto podlinnyj i doslovnyj fakt. Ona pokazuje, čije je označavanje i funkcionisanje veoma važan za univerzalnu planiranje, i to što ne-unižtimo. Obʺâsneno, čto to, čto nazyvaet dušoj, éto edinica prirody - élementalʹ, častica élementa; i, čija je ova soznanstvena, ali ne-inteligentna sučnost, ima veoma razvijenu i jedinstvenu prirodu kompozicije tela: to je starija elementarna jedinica u organizaciji tela, koja se razvila do ovih funkcija, posle dugogodišnjeg obučavanja manjeg broja funkcija, koje su predstavile prirodu. Ovaj model je dizajniran tako da se može koristiti za upravljanje, kao i za upravljanje, kao i za organizatore. kao takva, ona služi bessmertnom deletlû kroz sve ego re-suštinstvo, periodično strogo novo telo iz plata, u kome je vojnik i podupirač i remontira ovo telo, nasleđeno od ovog zahteva, kao i unapred određeno delo.

Ovo je edinstvena odrednica. Aktivnyj aspekt dyhanie-formy estʹ dyhanie; dyhanie estʹ žiznʹ, duh tela; on pronicaet vsû ego strukturu. Vtoroj aspekt dyhanie-formy, passivnyj aspekt, estʹ forma, ili modelʹ, shema, šablon, po kogoromu, fizičeskaâ struktura podgotovlâetsâ v vidimoe, osâzaemoe suŝestvovanie, dejstvieem dyhaniâ. Isto tako, oba aspekta dyhanie-formi predstavljaju život i formu, blgorât kootam, strukturu suštinski.

Može se reći da je iz tela, duše, i duše, može biti lako ponoviti u smislu da je fizičko telo sastavljeno od grubih materija; čto duh estʹ žiznʹû tela; i, čto duša estʹ vnutrennââ forma, neuničotimaâ modelʹ vidimoj struktury; i, čto živuŝââ duša estʹ večnaâ dyhanie-forma, kotoraâ formiruet, podderživaet, remontiruet, i otstiraet čelovečeskoe telo iz ploti.

Ova forma je definisana od strane svog funkcionera, i uključuje psihologiju nazvanu terminom podznakatelʹnyj razum, ili podsoznanie. Ona upravlâet neplavalʹnoj nervnoj sistemoj. Vypolnenie éto, ona vypolnâet vpečatleniâ, kotoye ona polučaet ot prirody. Ona, takže, vypolnâet izgotovlenie dviženiâ tela, nasosili oni predpisy myšlenie delâta-v-tele. Ona funkcioniše, kako funkcioniše između priroda i beskompromisnog vremenskog života u telu; Avtonomnoe, vypuskno vypuskaûŝihsâ sovmestimostʹ i sel prirody, i myšlenie delatelâ. Vaše bukvalno estʹ rezulʹtat vašego myšleniâ. Čto-by ono ne pokazano, zdorovʹe ili bolezni, vy sdelali ego takim myšlenij, oŝuŝeniem, i želaniem. Vaše sučelice su izrađene od strane kupaca, a vaši dijamanti su formirani; ono estʹ, takim obrazom, voploŝeniem myšlej iz mnogih žiznej. To je očevidno otčeto vaše mišlenje i dejstvovanje, kao delatnost, na teperešnij moment. Imenno v étom fakte i ležit začatok étogo tela sovremennosti i bessmertiâ.

Segodnâ, netu nečego osobennoe stranno v idee, čto čelovek odnaždy umrët i dostignet soznatelʹnyj bessmertiâ; čto čelovek, so vremenem, vosstanovitʹ sostoânie bezopasnosti, čto on, pervonačalʹno, pal. Takto učenie, v raznoobraznyh formah, bylo v obŝem prinâtiâ na Zapade, na protâglenie počti dvočetičnyh let. Na protâženii étogo vremeni, on rasprostranilosʹ po vsemu miru tak, čto miliony delatelej, re-suŝestvuûŝih na Zemle stoletiâmi, periodičeski soprikazalisʹ s étoj ideej, kak s vnutrenne predčuvstvuûmoj pravdoj. -Существу. čto éto byla iskažena dlâ udovletvoreniâ oŝuŝenij i želanij različnyh lûdej; i hotâ, segodnâ, k nej možet otnositʹsâ s ravnopravnoj, legkoymisliem, ili sentimentalnym blagoslovom, éto ideâ estʹ častʹ obŝego myslennoj struktury tepereŝego čelovečestva i, tak i obraz, zasluživaet glubokomyslennogo otnošeniâ.

Nektorye vyskazyvaniâ v étom knige, odnako, očenʹ očenʹ pokažitsâ strannymi, daže fantastičeski, poka dostatočno osmysleniâ ne budet im predostavleny. Naprimer: ideja, čto čelovečeskoe fizičeskoe telo možet bytʹ ne-razlagaemy i večno suŝestvuet; može biti obnovljeno i vraćeno do sređivanja bezbrižnosti i životne sredine, iz koje je došlo, pa je tako izazvan; i, dalee, ideâ, čto éto sostoânie bezopasnosti i staryj denʹ roždeniâ bytʹ dostignutno posle smerti, ne v kakom-to tumannom potturnom, no v étom fizičeskom mire i v to vremâ, kogda nekto živ. Éto i vzaopravdu možet pokazyvaet očenʹ strannym no, kogda inteligentno razrešeno, ne kažuûŝijsâ takogo i bezrasudnym.

To, čto estʹ nepomernym, estʹ to, čto fizičeskoe telo âvlâetsâ umeritʹ; eŝë soobŝenij estʹ predloženie, čto čerez smertʹ nekto možet žitʹ večno. Poslednem vremenem, učënye govorât, čto netu nikogo pričiny, počemu žiznʹ tela ne možet bytʹ nedelâ neograničenno, čto oni i ne predostavlâûtsâ, čto éto možet bytʹ soveršeno. Bezuslovno, čelovečeskie tela vsegda byli podverženy smerti; no oni umiraût lišʹe potomstvo, čto bylo bylo sdelano nikakogo priemlemogo usileniâ, regenerirovatʹ ih. U ovoj knjizi, u odeljcima Velikog Putanja, definisano, kao telo može biti regenerisano, vraćeno na sostojanje bezumnosti, i izvršeno hramanje za zakonitost Triedinog Sebija.

Énergiâ pola - éto eŝe odna zagadka, čto čelovek dolžen razgadatʹ. Ona može biti blagoslovljen. Vsemen, čelovek očenʹ čto delaet iz nee svoego vraga, svoego dʹâvola, kotoryj vsegda s nim i kotoryj ne možet bytʹ vybratʹ. Ova knjiga pokazuje kako, menja se, upotrebljava se kao velika moć za dobru, koju ona mora da; i, kako ponimeniem i samo-kontrolle, regeneriruet telo i dostižnost čʹi-to celi i ideali v postoânno progressiruûŝee stepeni soveršennostʹvaniâ.

Každoe čelovečeskoe suŝestvo - éto dvojnaâ zagadka: zagadka ego samogo i zagadka tela, v kotorom on nahoditsâ. Telo éto zamok, i on - éto klûč k k étomu zamku. Сказа. kak najti sebâ v tele; kak najti i poznatʹ vaše nastoâŝie Sebâ, kak Samo-znanie; kak éto značit, kak klûč, kotorym otkryvaetsâ zamok, kotorym estʹ telo; i, čerez vaše telo, kak ponâtʹ i poznatʹ tajny prirody. Vi estʹ v, i vy âvlâetsâ étot otdelʹnoj operatorom, individualʹnoj telesnoj mašiny prirody; ona dejstvuet, i reagira, v, i v otnošenie k prirodam. Kogda vy sčitaete tajnu sebâ, kak delatʹ svoego samo-znaniâ i operatora vašej avtomobilʹnoj mašiny, vy uvidite - v detalʹnomu detali i obŝem - čto funkcii étogo edinicy vašego tela se reguliruût prirody. I u tom slučaju se javljaju poznate i neizvesne prirodne prirode, a vi ćete moći da radite u garmonijama sa velikom mašinskom prirodom, preko individualne mašinerije, u kojoj se nalazi.

Sleduûŝej zagadkoj âvlâetsâ vremâ. Vremâ vsegda prisutstvuet, kak obyknovennaâ razgovornaâ tema; odnako, kogda nekto pytetsâ dumatʹ o nëm, i skazatʹ, čto ono v dejstvitelʹnosti estʹ, ono stanovitsâ abstraktnym, čuždym; ego nelʹzâ deržatʹ, ne v sostoânii postyčʹ ego; ono uskolzaet, izbegava, i estʹ vne čʹego-to ponimaâ. Čem to je, objavi se nije bilo.

Vremâ - éto izmenenie edinic, ili mass edinica, v sootnošenie drug k k. To je definicija koja se pojavljuje u čitavom okruženju, ili pod uslovom, ali to će biti produktivno i primenjeno na ono što ne može da se ponovi. Dozvoljeno je poništiti vrijeme dok je u telu. Vremâ kažetsâ različnym v drugih mirah i sostoâniâh. Dlâ delatelâ, nahodâŝesâsâ v soznanii, vremâ kažetsâ ne takogo že samom kogda on bolʹšij, ili kogda on v glubok sne, ili kogda teča umiraet, ili kogda on prohodit po sostoânie posle smerti, ili ožidaâ postroeniâ i roždeniâ novogo tela, kojto on vsadleduet na Zemle. Iz tih perioda vremena ima značenje "u načelu", posledovatelʹnostʹ, i konec. Vremâ kažetsâ poluŝim v detâne, beguŝim v molodosti, i mčaŝimsâ so vsë urovnej skorostʹû, poka ne nastupit smertʹ tela.

Vremâ - éto tkanʹ izmenenij, sotonnaâ iz večnogo, dlâ izmeneniâgoûŝego čelovečeskogo tela. Stojka, na koâto tkanin sotkana, éto dyhanie-forma. Razum-dlâ-tela - éto operator i sozdatelʹ étogo stanka, vraŝatelʹ tkani, tkak pokrovov, nazvanym "prošloe", "teperešnee", ili "buduŝee". Myšlenie sozdaval stanok vremeni, myšlenie vraŝaet tkanʹ vremeni, myšlenie prâdët pokrovy vremeni; i razum-dlâ-tela delaet éto myšlenie.

Sozdanie éto eŝe odna tajna, veličajšaâ i naibolee glubokaâ iz vseh tajn. Éto slovo “Consciousness” (Soznanie) - unikalʹno; éto pridumanoe anglijskoe slovo; ego ékvivalent ne poâvlâetsâ v drugih âzykah. Ego vsehovatyvaûŝaâ cennostʹ i značenie, odnako, ne oceneny. Éto vidno v upotreblâh, kotorym éto slovo zastavili služitʹ. Самы; a, isto tako, kakvo je poznato životinjsko, ljudsko, prirodno, fizičko, psihičko, kosmičko i svako drugo mesto. Ego, takže, opisyvaût kak normalʹnoe soznanie, bolʹše ​​i bolee glubokoe, vysokoe ili nizkoe, vnutrennee ili vnešnee soznanie; polnoe ili častičnoe soznanie. Moguće je da se upozna sa početkom suzdržavanja, ili da se promeni odnos. Ne može biti uslužen ljudi, govoreći o tome što su izazvali rast, ili razvijanje, ili rasterivanje soznanja. Očenʹ obyčnym nepravilʹnym primeneniem étogo slova takie frazy, kak: poterâtʹ soznanie, prebyvatʹ v soznanii; vybratʹ, upotreblâtʹ, razvivatʹ soznanie. I dalee, ne uslyšit o raznyh sostoâniâh, ploskostâh, stepenâh, i usloviâh soznaniâ. Saznanje je jako veliko, ako želite da ga označite, ograničite ili prepišete. Iz uvaženiâ k étomu faktu, éto kniga ispolʹzuet takie frazy kak: budet soznatelʹnyj o, ili kak, ili v. Vot obʺâsnenie: čto-nibudʹ soznatelʹno estʹ ili soznatelʹno o opredelenënnyh veŝah, ili kakim nečto estʹ, ili soznatelʹno v opredelënnoj stepeni soznatelʹnogo bytiâ.

Soznanie - éto okončatelʹnaâ, konečnaâ Realʹnostʹ. Soznanie éto to, prisutstvim čego, vse veŝestva se sovnatelʹnymi soznatelʹnymi. Tajna vseh tajn, ono vne uničenie. Bez njega, ničega ne može biti soznanstvenno; мы nijedno od suštinskog značaja, bića, sila, edinica, mogla bi se isporučiti ne-funkcije. Ne postoji, nije poznato, samo po sebi, ne ispunjava nikakve funkcije: ono ne djeluje kao veliki ili sposobni; ono prisutstvuet, vsûdu. Iz-za étogo prisutstviâ, vse veŝi soznatelʹny v étom stepeni, v kotorom oni soznatelʹny. Soznanie ne estʹ pričina. Ono ne može biti manipulisano, ili je korišteno, ili se vraća na njega kao sposoban. Soznanie éto ne rezulʹtat čego-to, i ono ne zavisit ot čego-nibudʹ. Ono ne uvećava ili umanjuje, rastegava se, rasteruje, skača, ili se menja; ono se ne mijenja kakim-to obrazom. Существу. nikakih stepenov, razdelov, ili variantov lûbogo vida; ono to-velûdu, i vo vseh veŝah, ot isonnnoj edinicy prirody i po Verhovnuû Intelligentnostʹ. Soznanie imeet nikakih svojstv, kačestva, atributov; ono ne vladaet čem-to; im nelʹzâ ovladetʹ. Soznanie nikogda ne načalosʹ; ono ne može prekrasno bytʹ. Soznanie ESTʹ..

Vo vseh svoih žreznah na Zemle, vy, neobʺâsnimo, stremilisʹ k, ožidali, ili iskali kogo-to, ili čto-to, čto otsutovalo. Ako vam se sviđa, možete se prijaviti, ako želite da se prijavite, ako ste bili zadovoljni, utočeni. Tusklye vospominaniâ vekov vzdymaûtsâ v vas; oni izazivaju povraćajnu stabilnost od svetskog kola, što je najčešći izazov i ispovest i učestalost ljudskog života. Vy možete iskatʹ udovletnâniâ étogo čuvstva v semʹe, ženâbe, detâh, meždu druzej; ili, u biznis, bogatstvo, prikljucke, otvorene, lijepe, vlasti, i avtorite - ili, bilo koji drugi ne otkrivaju sekreta vašeg srca. No ništa od čuvstva može zadovoljiti to strastno željenje. Sʺŝo taka eŝe ne otličaetsâ, čto vy polʹzovašešʹsâ, no ne razdelâmaâ častʹ soznatelʹno bessmertnogo Triedinogo Sebâ. Vie vy, kak oŝuŝenie-i-želanie, sostavnaâ delatelâ, ostavil sostavlenie myslitelâ i znaûŝee vašee Triedinogo Sebâ. I tak vy stali poterânnye dlâ sebâ posle, čto bez nekogo ponravaniâ Vašeg Triedinogo Sebâ, vy ne možete ponâtʹsâ sebâ, vaši streleniâ, i vaši poterinnosti. Poétomu, vy inogda čuvstvali sebâ odinokim. Vi zabyli te mnogie roli, kotorye vy igrali v miru, v vide person; i vy, tože, zabyli nastoâŝuû krasotu i moŝʹ, kotorye vysoûtsâ, značit, sovremennoj i sovremennoj v Sfere Postoânstva. U staroj pisanoj formi bili su nam najeki na ovom ishodu, u takvim izrazima kao što je "pervorodni greh", "padanje čoveka" iz stanja i sfere, u kojem nije bio zadovoljan. To je stanje i sfera, od koje su se pojavili, ne može prerasti suštinski; ono se može voziti životno, ali ne posle smrti.

Ne smete da se čuvate sebâ odinok. Vaši myslitelʹ i znaûŝij s vami. V okeane ili v lese, na ravnici ili v gorah, v svete solnca ili v teni, v tolpe ili v odinočestve; gde-da ste bili, vi ste u ovom trenutku. Vaš nastoâŝij so sohranit vas, do tee stepeni, do koga vy pozvonite sohranitʹ sebâ. S vypolneniem vypolnennogo vypolnennogo vypuska, kogda vyglâdetʹsâ, kogda vy budete vy najti, i proverâtʹsâ po étomu puti i, nakonec, opâtʹ statʹû soznatelʹno doma, vklûčitʹsâ s nimi, kak Triidnyj Sam.

Među tem, vy ne budete, ne možete bytʹ udovletvoreni s čem-to menʹšim, čto samo-poznanie. Vy, kak oŝuŝenie-i-želanie, âvlâeteesʹ otvetstvennym delatelem vašego Triedinogo Sebâ; i, iz toga, da ste se odlučili za sebanje, kao što je vaše predznanje, koje morate da zaradite dva velika uroka, koje su sve naučene. Éti uroki estʹ:

Šta da radiš
И
Čto ne delatʹ.

Možete da otkažete te uroke na mnogo načina, nažalost, ili da ih izvučete na svoje mesto. no, s tečenie vremeni, vy ih zasvoite.